12. Дани заштите природе
9. годишња изложба фотографија
Царку (2190 м) – Румунија
Београду и Вршцу најближе планине високе скоро 2200 метара
13:00 – Полазак из Вршца. Правац: Ватин – Војтег – Решица – Карансебеш – Борлова. Обиласци: Шенђурађ (српски манастир Св. Ђорђе), Музеј минералогије у селу Окна де Фјер (Ocna de Fier), Решица (музеј локомотива, центар града),
22:00 – По румунском времену (СЕВ+1) смештај у селу Борлова, ноћење.
8:00 – Успон на врх Царку (Ţarcu) 2190 м. Почетна тачка је на 1205 м. Првих 90 минута хода се по стази са благим успоном, после тога почиње јачи нагиб. Tраса напорна, висинска разлика око 1000 метара, али није технички тешка и без преоштрих успона. Трајање пешачења 10 часова. За време лепих зимских дана, овај врх се може видети голим оком са Вршачких планина.
00:00 – Долазак у Београд
ОПРЕМА: стандардна планинарска, ципеле, заштита од кише и сунца, батеријска лампа
СМЕШТАЈ: у објектима сеоског туризма у селу Борлова, собе са 2 – 3 кревета, свака са купатилом, и апартмани са 2 х 2 кревета, у објектима има кухиња и могућност наручивања домаћих јела по повољним ценама
Клисура Нере – Румунија
Зборник радова са научно – стручног скупа
Позивамо Вас …
11. Дани заштите природе Вршачких планина и јужног Баната
Природњачко друштво „Геа“ из Вршца годинама проучава, популарише и спроводи програме заштите природних вредности јужног Баната. У овој години обележавају се два јубилеја – 100 година заштите шума Делиблатске пешчаре и 30 година од успостављања заштићеног подручја Вршачке планине. Манифестацијом „11. Дани заштите природе Вршачких планина и јужног Баната“, желимо да укажемо на значај ових подручја, такође и на неке актуелне проблеме, а одржаћемо и научно-стручни скуп.
Јужни Банат је богато и занимљиво подручје када је у питању биолошка и геолошка разноврсност. Пружајући се од Дунава на западу и југу, па све до реке Черне и планинског масива Годеану у Румунији, у овом подручју се преплићу утицаји више биогеографских целина – Панонске низије, Балкана и Карпата. Јужни Банат је такође и подручје у којем се сустичу два значајна миграторна коридора у Европи – Моравска котлина и Ђердапска клисура. Када се дода и разноврсност станишта (високе планине, шуме, степе, суве и влажне ливаде, водени екосистеми) и педолошких подлога, потпуно је очекивано што се у јужном Банату може наћи 36 врста водоземаца и гмизаваца, више од 200 врста птица и 50 врста сисара, међу којима има ретких и угрожених врста и на нивоу Европе. Овакво богатство чини јужни Банат једном од „врућих тачака“ европске биолошке разноврсности и део АП Војводине са највећом површином заштићених подручја. Са српске стране постоје два специјална резервата природе, један предео изузетних одлика, више споменика природе, паркова природе и станишта, а са румунске стране постоји чак пет националних паркова. Овде може погледати (преузети) комплетан програм манифестације.
Научно-стручни скуп „Дани заштите природе Вршачких планина и јужног Баната“.
Након 10 година одржавања манифестације "Дани заштите природе Вршачких планина", Природњачко друштво "Геа" из Вршца, позива Вас 23. и 24.марта 2012. године на научно-стручни скуп "Дани заштите природе Вршачких планина и јужног Баната".
Шире информације о скупу и програму можете наћи на страници Дани заштите природе Вршачких планина.