Зидни и стони календар за 2024. годину

Природњачко друштво „Геа“ припремило је зидни и стони календар за 2024. годину, са фотографијама природних вредности Вршачких планина и Малог вршачког рита. Све фотографије су аутентичне и начинили су их Миливој Вучановић и Зоран Гавриловић, чланови ПД „Геа“. Неке од њих су једине такве у Србији, на пример, фотографија орла змијара у гнезду.

Део новца од продаје биће приход ПД „Геа“ и користиће се за спровођење малих акција заштите природе на Вршачким планинама.

Зидни календар је димензија 33 х 46 центиметара, штампан на квалитетном папиру (од 170 грама), има 7 страница. Понуда за фирме обухвата и штампани картон као осму страницу, са логотипом и контактима. Најмања поруџба за фирме је 50 примерака.

Стони календар је димензија 22,5 х 10 центиметара, штампан на квалитетном папиру (од 170 грама), са квалитетним картонским постољем, на којем ће бити штампан логотип и контакти фирми. Најмања наруџба је 50 примерака.

Поруџбе за фирме примамо до 20. новембра. Календаре ће моћи да наруче и појединци. Ако сте заинтересовани, јавите се на geaastro@gmail.com.

20. Вршачки астрономски сусрет

Природњачко друштво ГЕА у сарадњи са Домом омладине организује 20. Вршачки астрономски сусрет.
 
Галерија Дома омладине, петак 16.12.2022. у 17 часова.
 
  • Отварање
  • Истраживање планета космичким сондама, предавач Срђан Пењивраг.
  • Андромедина галаксија M31, предавач Драган Лазаревић.
  • Гравитациона Астрономија, предавач Милан Димитријевић.
 
Галерија Дома омладине, субота 17.12.2022. у 17 часова.
 
  • ЈWSТ Свемирски телескоп нове генерације, предавач Јован Алексић.
  • Истраживање Астероида космичким сондама, предавач Весна Славковић.
  • Новооткривене Екстрасоларне планете 2020-2022, предавач Срђан Дукић.

EU Green Week – Biciklom kroz zaštićeno područje Mali vršački rit

Biciklom kroz zaštićeno stanište Mali vršački rit
je događaj koji predstavlja vožnju biciklima kroz
jedno od 42 IBA (Važno područje za ptice) u Srbiji.
Uz promociju zdravih stilova života, biće održano i
predavanje o značaju zaštite životne sredine, kao i
podela promo materijala.
 
Petak, 04.06.2021. u 17 časova ispred Cafe Bar Velo.
 
Manifestacija se održava u okviru EU Green Week inicijative
 
Inicijator:
Istraživačko-edukativni centar Vršac
Podrška:
Turistička organizacija Vršac
 
Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ Vršac
 
Cafe bar Velo – Vršac
  Prirodnjačko društvo GEA Vršac

 

Ово је моје место! Петиција за заштиту Вршачког парка

Већ 20 година локалне и покрајинске власти избегавају да донесу нову одлуку о заштити Градског парка у Вршцу. Еколошки центар „Станиште“, Природњачко друштво „Геа“ и Еколошко удружење „Авалон“ из Вршца, покрећу ПЕТИЦИЈУ са захтевом да Скупштина АП Војводине коначно донесе ову одлуку.
Иако је један од највреднијих и најстаријих паркова у Србији, Градски парк у Вршцу нема заштиту државе какву заслужује. Завод за заштиту природе је урадио студију заштите, али се на доношење одлуке о заштити чека већ две деценије. Прво је град Вршац десет година избегавао да је донесе, а наредних десет исто то избегава да учини и АП Војводина.
Заштита је први и једини пут успостављена давне 1973. године, одлуком Скупштине општине Вршац. Због усаглашавања са новим законима, Завод је 2001. године урадио студију заштите и послао општини на усвајање. Ову одлуку општина никада није донела, највише зато што је тадашње руководство Комуналног предузећа „Други октобар“, које је управљач Парка, сматрало да ће заштита онемогућити извесне планове у вези Парка, и више пута је заустављало доношење. Након нових измена прописа, Завод је 2011. године ревидирао студију и утврдио да Парк има такве вредности, да заштиту проглашава АП Војводина. Међутим, ни покрајинска Скупштина још није донела ову одлуку.
У студији заштите јасно је наведено да Парк губи вредности због вишегодишњег изостанка мера заштите и вршења радова без услова заштите. Забележено је значајно смањење виталности стабала и нарушавања вртних елемената. Парк је без редовног финансирања, без чуварске службе и инспекцијског надзора, а неретко је и мета вандалског понашања. Одлука о заштити је правни основ за решавање ових проблема, који се чека недопустиво дуго. У жељи да покренемо ово питање, покрајинској власти смо упутили јавни апел. Одговор нисмо добили. Зато покрећемо петицију и захтевамо:
  1. Да Скупштина АП Војводине без одлагања донесе Покрајинску скупштинску одлуку о заштити Споменика природе „Градски парк у Вршцу“;
  2. Да се овом одлуком обезбеде начини за суштинско учешће грађана Вршца у одлучивању о будућим годишњим програмима управљања Градским парком.
Поред петиције, у оквиру кампање под називом „Ово је моје место“ планирамо изложбу старих и нових фотографија Парка, поводом Дана планете Земље (22. април), затим јавни састанак надлежних из АП Војводине са грађанима, производњу кратких видео материјала и друге активности.
Уколико желите да допринесете овој акцији, овде можете преузети ЛЕТАК, као и ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ и прикупити потписе у вашој околини. Контакт мејл је staniste@sbb.rs.
Овде можете потписати ОНЛАЈН петицију.
Можете преузети СТУДИЈУ ЗАШТИТЕ, коју је још 2011. године урадио Покрајински завод за заштиту природе и за чије усвајање у Скупштини АП Војводине се залажемо.
 
Фотографије: Ладислав Частвен и Драган Милошевић

Градски парк у Вршцу – 20 година чекања на одлуку о заштити

Већ 20 година локалне и покрајинске власти никако да донесу одлуку о заштити Градског парка у Вршцу. Забринути због оваквог стања, чланови Еколошког центра „Станиште“, Природњачког друштва „Геа“ и Еколошког удружења „Авалон“ из Вршца, упутили су Покрајинској влади јавни апел да се без одлагања настави поступак доношења одлуке о заштити.

„По вредности садржаја и облика које има, као и по степену очуваности, Градски парк у Вршцу се издваја од других заштићених паркова Војводине, и један је од највреднијих паркова Србије. Има велики културно-историјски и научни значај, естетску и васпитно-образовну, еколошку и социјалну функцију“ – наведено је у студији заштите Покрајинског завода за заштиту природе. Ни ове вредности, али ни чињеница да је међу најстаријим парковима у Србији, основан крајем 18. века, нису биле довољне да градске и покрајинске власти, након 20 година избегавања, донесу одлуку о заштити.

Заштита Парка је први и једини пут успостављена 1973. године, одлуком Скупштине општине Вршац. За управљача је одређено Комунално предузеће „Други октобар“. Након доношења Закона о заштити животне средине 1991. године, ова одлука морала се усагласити са тим Законом, те је Завод за заштиту природе припремио нову студију заштите и 2001. године je упутио општини Вршац на усвајање. Ова одлука никада није усвојена, пре свега зато што тадашње руководство комуналног предузећа није разумело суштину заштите, сматрајући да ће она пореметити или онемогућити извесне планове који су постојали у вези са Парком. Комунално предузеће постављало се као корисник, а не као управљач подручја, због чега је одлучивање о заштити више пута заустављано у Скупштини општине.

  1. Неколико удружења грађана је 2010. године покушало да утиче на доношење ове одлуке. Након састанака представника удружења, Завода за заштиту природе и локалне власти, било је јасно да се ни тада одлука неће усвојити. У међувремену је донет нови Закон о заштити природе, који је омогућио да и АП Војводина проглашава заштиту. Завод је 2011. године ревидирао студију и утврдио да Парк има вредности, које испуњавају услове за проглашење заштите у надлежности АП Војводине. Међутим, ни покрајинска Скупштина још увек није донела одлуку о заштити. Град Вршац је десет година избегавао да је донесе, а наредних десет исто то избегава да учини и Покрајина. Као да наш парк никоме не треба.Због недовољне учесталости, или дугогодишњег изостанка спровођења мера неге и заштите, као и вршења радова без услова заштите, дошло је до пропадања и губитка вредности Парка, затим до значајног смањења виталности стабала и нарушавања вртних елемената – све то је наведено у студији. Поред тога, Парк је без чуварске службе и инспекцијског надзора, без редовног финансирања, а неретко је и мета вандалског понашања. Одлука о заштити је правни основ за решавање нагомиланих проблема у Парку, који грађани Вршца чекају већ 20 година. У сваком смислу, то је недопустиво дуг рок. Наставак одлагања довешће само до даљег пропадања Парка, што је за грађане Вршца потпуно неприхватљиво.
  2. Час из песништва
    (Васко Попа)   

    Седимо на белој клупи
    Испод Ленауовог попрсја
    Љубимо се
    И онако узгред говоримо
    О стиховима
    Говоримо о стиховима
    И онако се узгред љубимо
    Песник гледа некуд кроз нас
    Kроз белу клупу
    Kроз шљунак на стази
    И тако лепо ћути
    Лепим бакарним уснама
    У Градској башти у Вршцу
    Ја полако учим
    Шта је у песми главна ствар

ДОПИС СА ТЕКСТОМ ЈАВНОГ АПЕЛА, упућен председнику Покрајинске владе.

Као пример пропадања, издвајамо беле клупе перголе, које је опевао Васко Попа. Оне су биле заштитни знак Парка, познат сваком Вршчанину. Некада их је било десетак, а данас нема ниједне. Удружење Грађански парламент Слободан град Вршац је 2012. године донацијама набавио две нове перголе, али су и оне уништене у међувремену.

Фотографије: Ладислав Частвен и Драган Милошевић

„Пошумимо Војводину“ – саопштење за јавност: Организован напад на еколошке активисткиње

Серијом увредљивих текстова нападнуте су еколошке активисткиње Драгана Арсић из Покрета „Одбранимо шуме Фрушке горе“ и Наташа Ђерег из Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР). Мрежа „Пошумимо Војводину“, чије су поменуте организације чланице, најоштрије осуђује ове нападе.

Ове две сјајне активисткиње годинама се под својим именом и презименом, храбро и јавно боре за интересе грађана Србије. Драгана Арсић и њен покрет разоткрили су неправилности у пословању Националног парка „Фрушка гора“, што је довело до покретања поступака против одговорних, док се Наташа Ђерег и ЦЕКОР боре да највећи загађивачи престану да уништавају здравље грађана.

Када је њихов рад почео да добија правни епилог, на њих је покренута организована хајка, методама из безбедносног подземља. Прво је бизарни портал „Присмотра“, без уредника и контакт адресе, објавио серију лажљивих и непотписаних чланака. У њима нема ни речи о чињеницама до којих су активисткиње дошле, већ се личним увредама и бесмисленим „оптужбама“ да примају новац како би уништиле Национални парк и привреду Србије, покушава њихова јавна дисквалификација. Без провере тачности, ове текстове је преко COMNET удружења електронских медија пренело више интернет портала и локалних медија, који се финансирају јавним новцем из буџета. Управо ови „медији“ раде против интереса грађана, јер кукавички, анонимно и за паре бране интересе моћника, који кршећи прописе, а зарад сопствене користи, уништавају природна богатства и здравље грађана Србије.